Pravilna ishrana pre trudnoce

8/16/2011 12:24 AM

Iako je dobro poznato da je ishrana trudnica specifična, malo ko o tome misli ranije. Od početka trudnoće, fetus crpi energiju i hranljive sastojke neophodne za razvoj. Zbog toga se potrebe za jodom, folnom kiselinom i gvožđem naglo i brzo povećavaju.

 

Da bi one bile zadovoljene, najbolje je krenuti u trudnoću sa dobrim zalihama. Ne zaboravite samo da je nekad potrebno dosta vremena (3-4 meseca) da bi se stvorile zadovoljavajuće rezerve. Zato je veoma važno početi sa određenim načinom ishrane onog trenutka kada poželite dete. To je idealan trenutak da ispravite dotadašnje greške u ishrani, tj. da ograničite unos zasićenih masti, povećate količinu povrća, stvorite čvrste rezerve hranljivih sastojaka – i lagano usvojite novi način ishrane tako što nećete jesti dva puta više nego dva puta bolje...

Da bi organizam u trudnoći imao dovoljno vitamina i minerala, idealno bi bilo misliti o tome pre same trudnoće.

Nedostatak vitamina B9 (folna kiselina) može naškoditi pravilnom razvoju bebe. Naime, on učestvuje u zatvaranju neuralne cevi, koja predstavlja začetak nervnog sistema embriona.

Neophodan je između 22. i 28. dana od začeća. Nedostatak vitamina B9 u ovom stadijumu trudnoće povećava anomalije neuralne cevi (tip spina-bifida) koje su praćene ozbiljnim nervnim poremećajima.

Od početka trudnoće, potrebe za folnom kiselinom se povećavaju i kreću od 300 do 500 mikrograma dnevno. Zbog toga danas većina lekara preporučuje dodatni unos ovog vitamina čim se trudnoća otkrije. Nažalost, to nekada može biti kasno, jer je potrebno vreme (na primer 4 meseca) da se uspostavi zadovoljavajuća količina u organizmu, a fetusu je to neophodno od prvih nedelja života.

Unos folne kiseline mora početi od pojave želje za detetom i nastaviti se do kraja trudnoće. Namirnice najbogatije vitaminom B9 su zelena salata, zeleno lisnato povrće (na primer spanać), plavi sirevi (rokfor), jaja. Žene koje imaju vremenski bliske trudnoće, koje dugo uzimaju kontraceptivne pilule, puše, imaju problem sa alkoholom ili pak jedu malo povrća, predstavljaju najrizičniju kategoriju.

Nedostatak gvožđa – čest problem: Veliki broj žena u godinama pogodnim za rađanje uopšte nema rezerve gvožđa..Od početka trudnoće, potrebe se povećavaju.
Gvožđe, kao sastojak hemoglobulina, izuzetno je važno, jer obezbeđuje dobro funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca i dovoljnu iznutricekoličinu kiseonika tkivima fetusa. Što se tiče bebe, za nju nema opasnosti – priroda prvo njoj obezbeđuje potrebnu količinu gvožđa. Ali, ako buduća mama nema rezerve, ona je u opasnosti od dugotrajne anemije. Konkretno, to se manifestuje opštom slabošću, padom imuniteta i velikim umorom.

Dobra vest je to da se sve vraća na svoje mesto, kada se postigne zadovoljavajuća količina gvožđa u organizmu. Tim pre što se gvožđe, čije su potrebe u trudnoći skoro dvostruko veće, tada i mnogo bolje apsorbuje u organizmu.
Žene koje su u opasnosti zbog nedostatka (one koje imaju obilne menstruacije, koje su vegetarijanke ili pak imaju bliske trudnoće), obavezno moraju da dodatno unose gvožđe već od prvog tromesečja trudnoće.
Da bi se dobro pripremio teren, čim se pojavi želja za detetom, važno je uvrstiti u ishranu namirnice bogate gvožđem. Gvožđe koje se najbolje apsorbuje nalazi se u crvenom mesažu (naročito džigerici), ali i u povrću (suvom i svežem) i žitaricama. Da bi se apsorpcija poboljšala, poželjno je istovremeno uzimati i vitamin C.

Ne zaboravite jod: Ovaj element, često zaboravljen, takođe je veoma važan. Od samog početka trudnoće, potrebe se povećavaju i kreću od 150 do 200 mikrograma dnevno. Odgovoran za to je hormon HCG koji sa sigurnošću potvrđuje trudnoću, stimuliše štitnu žlezdu i povećava potrebe za jodom.
Za buduću bebu, jod je od izuzetne važnosti jer učestvuje u razvoju neurona. Nedostatak povećava opasnost od male težine na rođenju i može da izazove poremećaj u intelektualnom razvoju bebe. Što se tiče buduće mame, nedostatak joda se prikazuje kroz probleme sa štitnom žlezdom.
Plodovi mora (ostrige, dagnje) sadrže veliku količinu joda. Jedite ih što više pre trudnoće, jer u trudnoći ove namirnice spadaju u rizičnu grupu. Jod se nalazi i u drugim proizvodima (mleko, jogurt, jaja). Konačno, upotreba soli obogaćene jodom, takođe predstavlja dodatni unos.

Uticaj ishrane na pol deteta?
Ispitujući navike u ishrani žena koje imaju samo dečake ili samo devojčice, naučnici su postavili hipotezu o uticaju ishrane na pol deteta. Naime, čini se da odnos između različitih mineralnih soli (kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma) utiče na raspored spermatozoida, nosilaca hromozoma X ili hromozoma Y.

U praksi, da biste dobili devojčicu, trebalo bi da konzumirate mnogo mlečnih proizvoda, bogatih kalcijumom i da ograničite unos namirnica bogatih solju. Ako želite dečaka, upravo bi trebalo činiti obrnuto: ishrana bi trebalo da bude bogata suhomesnatim proizvodima i mesom, dimljenom i slanom ribom, a siromašna mlečnim proizvodima (ne više od jednog dnevno).

Prema zagovaračima ove hipoteze, da bi rezultat došao, savetuje se početak ovakvog načina ishrane tri meseca pre začeća.
Folati, najbolji izvori:
- Izuzetno bogate namirnice (više od 200 mikrograma na 100 grama): kvasac, džigerica
- Veoma bogate namirnice (100-200): zelena salata, koštunjavi plodovi (orah, badem, indijski orah, pistaći...), jetrena pašteta
- Bogate namirnice (50-100): zeleno povrće, kukuruz, grašak, leblebije, dinja, jaja, fermentirani sirevi (plavi, kamamber)
- Srednje bogate namirnice (25-50): ostalo povrće, žitarice, crveno voće, banane, agrumi, kivi, iznutrice
- Namirnice siromašne folatima (manje od 20): hleb, skrobne namirnice, ostalo voće, meso, riba, mlečni proizvodi.

Omega 3 masne kiseline su veoma važne, jer organizam ne može da ih proizvede. Zato se i preporučuje "veštačko" unošenje ovih supstanci.
Otkrivene zbog svoje uloge u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, one učestvuju u radu nervnog sistema.
U toku trudnoće, one imaju određenu ulogu, ali još nedovoljno poznatu, u moždanom i neurološkom razvoju fetusa. Mnogo aduta postoji za njihov dodatni unos.
Istraživanja pokazuju da se ishranom obezbeđuje svega 30% preporučene količine. Da biste povećali unos, konzumirajte namirnice bogate ovim kiselinama: ulje repice, orahovo ulje, seme lana i masnu ribu.

Izvor: Stetoskop 

Roditelj Portal

...