Pregledi koji čuvaju vašu plodnost

8/30/2011 6:03 AM

BEOGRAD - Bilo da razmišljate o potomstvu ili ste to odavno prebrinuli, briga o reproduktivnom zdravlju je uvek važna. Pitali smo stručnjake, ginekologa Mirjanu Avramovski iz doma zdravlja ‘Dr Simo Milošević’ i urologa dr Dušana Spasića iz Klinike za urologiju KBC Dr Dragiša Mišović, šta treba poduzeti da biste uvek bili zdravi.


Muškarci
Rizične grupe
Kod muškaraca u drugoj i trećoj deceniji života najčešći problem su seksualno prenosive bolesti i upalni procesi na testisima, semenim kanalima i uretri kao posledica rizičnog seksualnog ponašanja. Povrede genitalne regije se obično javljaju pri bavljenju sportskim aktivnostima. Stariji muškarci se najčešće javljaju sa tegobama u vidu poremećaja mokrenja zbog benignog ili malignog uvećanja prostate. Karcinom prostate je oboljenje koje ima visoku učestalost među svim malignim oboljenjima i zato ne treba zanemariti početne simptome uvećanja prostate.

Erektilna disfunkcija, osim povezanosti sa oboljenjima polnih organa, vrlo često je udružena i sa hroničnim oboljenjima kao što su dijabetes melitus, hipertenzija, povišeni lipidi u krvi, arterioskleroza. Rešenje problema ED je moguće primenom terapije koju određuje jedino lekar - bilo da je u pitanju ordiniranje lekova tzv. PDE5 inhibitora (levitra, cialis, vijagra,) ili neka druga terapijska opcija.

Šta ugrožava organe
Patološkim stanjima su najčešće zahvaćeni testisi, uretra i prostata. Tu se podrazumevaju najčešće zapaljenja, ali i povrede i tumori pomenutih organa. Koliko puta godišnje treba ići na preglede i koje? Preporuka SZO je da svaki muškarac posle 40. godine života obavi jednom godišnje ili u toku dve godine urološki pregled sa osnovnim laboratorijskim analizama, markerom PSA i ultrazvučnim pregledom urogenitalnog trakta. Za muškarce koji se već leče zbog nekog urogenitalnog oboljenja pregled može biti i češći.

Samopregled
Prilikom tuširanja muškarac može vizuelno i dodirom da obavi samopregled penisa i mošnica sa testisima. Ukoliko primeti sumnjive promene, oseti smetnje pri mokrenju i seksualnom odnosu, uoči krv u urinu ili semenoj tečnosti, potrebno je da potraži savet lekara.

Žene
Očuvanje reproduktivnog zdravlja žene podrazumeva zaštitu od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti. U zaštitu spadaju kondom, kombinovana pilula, dijafragma, kontraceptivni flaster, intrauterni sistem, ali i urgentna kontracepcija.

Savremena kontracepcija, pre svega pilula i hormonska spirala, jednostavni su i efikasni metodi zaštite žena od neželjene trudnoće i pružaju slobodu izbora tako što su prilagođeni potrebama svake žene i najpouzdaniji su metod planiranja porodice. S druge strane, kondom jedini štiti od polno prenosivih bolesti.

Rizične grupe
Najčešće su to adolescenti, ali i osobe koje često menjaju partnere uzrasta od 18 do 27 godina. Može se reći da je ugrožena svaka osoba koja ima nezaštićene odnose jer je za bilo koju polno prenosivu infekciju ili neželjenu trudnoću dovoljan jedan nezaštićeni odnos.

Šta ugrožava organe
Takozvane neme infekcije: hlamidija, mikoplazma i ureaplazma najčešće su bez simptoma, ali imaju posledice jer promenama na jajovodima mogu da uzrokuju sterilitet. Takođe, postoji i rizik od infekcija koje nisu opasne samo po reproduktivno zdravlje već i po život, kao što su sifilis, HIV, hepatitis B i C, infekcije onkogenim HPV virusom.

Pregled ne boli
Ako je prethodni ginekološki pregled bio u redu, dovoljan je jedan pregled godišnje koji podrazumeva kolposkopiju s PAPA testom, palpatorni ginekološki pregled, ginekološki UZ i palpatorni pregled dojki. Pregledi su isti za sve starosne grupe u reproduktivnom periodu i nisu bolni.

Samopregled
Preporučuje se samopregled dojki dva puta mesečno. Ako je potrebno, ginekolog će shodno palpatornom nalazu uputiti na neke dalje preglede.

Izvor: BLIC, Biljana Tasić

Roditelj Portal

...